| |
Tom Jones
Beogradska Arena
13. Novembar 2009.
Organizator - Lupa Promotion
|
15. novembar 2009.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Izgledalo je da će sve biti u znaku 13!
Petak 13-ti, proglašavanje epidemije gripa, nenabavljene karte za koncert, posustalost zbog svakodnevnih muzičnih dešavanja! Da, da, to nimalo nije izgledalo dobro !!!
No čovek je čudna zverka a ipak jedan je Tom Jones i njegov koncert se ne propušta.
Stići sa zakašnjenjem i neodgledati predgrupu i nije tako loše kad se karta kupuje kod švercera jer je pristup blagajni bio onemogućen redarima koji su stajali na početku stepenica ulaza u Arenu. Sa plastičnim rukavicama na rukama ulivali su podozrenje.
No uz pomoć tapkaroša stvar je ispravljena i našli smo se u areni.
Tom Jones je kasnio tako da su se svetla ugasila u 21:10 h i uz uvodni instrumental izašao je desetočlani bend (ritam sekcija, dvojica gitarista, klavijaturista, dve prateće vokalistkinje i duvačka sekcija).
I došao je nama "lav iz Walesa", jedan od najmoćnijih glasova na našoj planeti koji u svojoj 69-toj godini izgleda jako dobro i dalje izuzetno peva.
Od prvih taktova pesme "Sugar Daddy" (sa novog, hvaljenog albuma 24 Hours), napisane od strane Bonoa i The Edgea iz U2, preko "Give A Little Love" Tom Jones je bio u "soul" raspoloženju.
Ovo je praktično bila prilika da promoviše novi album, naravno, kako je rekao, sa ponekim starim favoritom .
A dobili smo dovoljno starih favorita da budemo zadovoljni. Bile su tu teme iz filmova "Thunderball" ("Operacija Grom", James Bond) i "What’s New Pussycat?", nezaboravni hitovi "Delilah","Mama Told Me Not to Come" (Randy Newman), "Burning Down the House" (Talking Heads), "Never Gona Fall in Love Again","She’s a Lady", "It’s Not Unusual" i drugi.
Naravno ženski deo publike je bio prezadovoljan žovijalnim, veselim i moćnim Tomom Jonesom a i ostalima nije bilo nimalo loše.
Posebna zanimljivost je bilo izvođenje tri country pesme u, kako je Tom rekao, ogoljeniom izdanju: sve sami favoriti - "He’ll Have to Go", "Green Green Grass of Home" i "Save the Last Dance for Me", posle čega ovacijama nije bilo kraja!
Stari šmeker izvodi i čuvenu "You Can Leave Your Hat On", a za kraj ostavlja lične hitove "If I Only Knew What I Could Do (To Make You Love Me)" i "Sex Bomb". Posle "It’s Not Unusual" je došlo do zvaničnog kraja koncerta, ali tu je bio i bis.
Uz početne zvuke "Sexy Motherfucker" Princea, Tom se vratio i izveo svoj veliki hit-verziju Princeove "Kiss". Skoro dvočasovni koncert se završava sa pesmom "Take Me Back to the Party".
Što se tiče samog Tom Jonesa njemu skidamo kapu – čovek je i dalje legenda, peva odlično, dobar je zabavljač i prilično iskren u svojim izjavamaa sa bine.
No, treba se osvrnuti na velike greške u zvuku u Beogradskoj Areni koje su slušaocima smanjivale uživanje u slušanju koncerta - jak eho, odbijanje zvuka o zidove Arene, nerazgovetni muzički delova koncerta. To se ne bi smelo dešavati na koncertu ovakvog kalibra.
Još jedna zamerka ide na prateću grupu muzičara Toma Jonesa - klavijaturista i gitaristi su bili ponekad neinventivni, ponekad se činilo kao da ne sviraju u istom tonalitetu, pevačice su bile simpatične ali ne dovoljno dobre. Čovek kao što je Tom Jones zaslužuje bolje muzičare. Nadam se da se s tim i vi slažete.
tekst - slobodan vlaketiiĆ
fotografije - nebojša miĆkoviiĆ
|
|
|
|
